Stipendisti 2012-2013.

Danijela Garabiljević

studentkinja osnovnih studija Fakulteta organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu

Pored dosadašnje saradnje koju su Srbija i Japan ostvarili, volela bih kada bi se u budućnosti unapredila razmena dobre poslovne prakse. To bi podrazumevalo da studenti iz Srbije odlaze na stručno usavršavanje u Japan kako bi u našu zemlju doneli nove načine i principe rada, što bi sigurno doprinelo daljem razvoju srpske privrede. Jedan od japanskih principa rada upravo je Kaizen koji studenti mogu primenjivati i u svakodnevnom životu i tako postati uspešniji i produktivniji – izjavila je Danijela Garabiljević.

Tema rada: „Primena Kaizen pristupa u svakodnevnom studentskom životu”

O radu: Sagledavajući uspešnost Kaizena u industriji, mnogi autori zainteresovali su se za primenu Kaizena u svakodnevnom radu i životu. U ovom radu akcenat je stavljen na unapređenje studenskog života, jer upravo oni predstavljaju stubove razvoja srpske privrede i srpsku budućnost.

Zaključak rada: Analizirajući mogućnosti primene Kaizen filozofije u svakodnevnom studentskom životu, koji obuhvata aktivnosti na fakultetu i izvan njega, uočava se velika mogućnost poboljšanja sprovođenja svih procesa. Kaizen, pored mnogobrojnih oblasti primene, pogodan je i za akademsku sredinu i za fakultete i za studente. S jedne strane, ako se primeni na univerzitetima, pospešuje se dijalog, promoviše se kros-funkcionalni timski rad i identifikuju specifične akcije koje univerzitet može da preduzme kako bi značajno unapredio nastavne programe. S druge strane, studenti mogu ostvariti velike rezultate i poboljšanja u izvođenju svojih svakodnevnih aktivnosti, čime će olakšati i unaprediti proces studiranja. Procesi na fakultetima i univerzitetima sprovođeni prema Kaizen principima daće primer studentima kako da urede vannastavne obaveze, kako da se na profesionalnom nivou usavrše i na adekvatan način upravljaju svojim vremenom, postižući pri tom bolje rezultate. Drugim rečima, Kaizen proces doprinosi korisnim rezultatima a da ne predstavlja veliki teret ni za univezitete, ni za studente.

Dušica Birovljević

istraživač na Fakultetu za državnu upravu i administraciju, Megatrend univerzitet

Dilema oko toga da li je moguće da Japanska država i njene firme uzmu učešće u realizaciji bilo koje faze ovog projekta, bez obzira na to da li je reč o stručno-naučnim projektima ili direktnoj koncesiji, davno je rešena sa odgovorom DA. Posebno bi trebalo insistirati na saradnji u oblasti zaštite životne sredine i zaštiti prirode – ističe Dušica Birovljević.

Tema rada: „Japanska iskustva i teorija Nacionalne strategije Republike Srbije u procesu upravljanja otpadom”

O radu: Rad se bavi japanskim dostignućima u oblasti upravljanja otpadom, a autorka je pokušala da dâ odgovore na pitanja: da li u Srbiji postoje deponije koje bi zadovoljile standarde Fukuoka metode (prirodna poljoprivreda) i da li je moguće da se neko od 164 registrovanih odlagališta komunalnog otpada u Srbiji prilagodi Fukuoka metodi?

Zaključak rada: Prezentovane činjenice u ovom radu jasno govore u prilog tvrdnji da se Japanska iskustva u upravljanju otpadom i te kako mogu primeniti u našoj zemlji, neka direktno a neka indirektno.

Kada govorimo o tome da li u Srbiji postoje deponije koje bi zadovoljile standarde Fukuoka metode (ovde je Fukuoka iskorišćen kao metafora za opis stanja u kome je očuvanje životne sredine proces njenom povratku prirodi), onda je generalni zaključak NE. Ovo je jednostavno dokazati jer u Srbiji ne postoje (ili nisu postojale) zakonske i tehničke  odredbe o izgradnji odlagališta za otpadni materijal koji ne bi ugrožavao životnu sredinu. Ako pomenute zakonske i tehničke opšte odredbe uopšteno govore o tome da se deponija ili jedan njen deo zatvara prekrivanjem i nanošenjem pokrivnog sloja za koji se može koristiti kompost ili otpad dobijen drugim tehnologijama biološkog tretmana, koji po sastavu zadovoljava granične vrednosti parametara za odlaganje otpada i ništa više, onda je jasno da je veoma važan segment naše sadašnjosti i budućnosti prepušten stihijskim dešavanjima. Kao zemlja u tranziciji mi još lutamo po bilo kom pitanju nezavisno od njegove važnosti, zadovoljavajući se kratkotrajnim rešenjima za jednokratnu upotrebu, najčešće u političke svrhe.

Marko Bogunović

student master studija Filozofskog fakulteta, Univerzitet u Novom Sadu

Odnosi Srbije i Japana mogu se samo poboljšavati kako se Srbija više uključuje u moderne političke i ekonomske tokove. U Srbiji danas preteže vrlo pozitivno mišljenje o Japanu, skoro kao o savršenoj zemlji za život, modernoj i tradicionalnoj, plemenitoj i borbenoj u isto vreme, prvenstveno zato što Japan na geopolitičkom planu nikada nije učestvovao u otvoreno lošoj propagandi o našoj zemlji. S druge strane i dalje su prisutni pojedini univerzalni stereotipi u Japanu kojih se svaki prosečni građanin Srbije drži, mada oni nisu negativni – reči su Marka Bogunovića.

Tema rada: „Recepcija japanske kulture (i umetnosti) u srpskim međuratnim putopisima“

O radu: U ovom radu, autor nastoji da ispita mogućnosti, uslove, pretpostavke i mehanizme prihvatanja i procenjivanja japanske kulture u tri srpska putopisa: Milutin Velimirović, „Po Japanu i Mongolij“’ (b.g.), Jelena Dimitrijević, „Na tihom okeanu“ (1930) i Milorad Rajčević, „Na Dalekom Istoku“ (1930).

Zaključak rada: Naši putopisci su se pokazali kao solidni poznavaoci japanskog kulturnog miljea i materijala koji su zatekli, ali su, ako izuzmemo Rajčevića, tražili i mogućnost da osete i iskuse aspekte tradicije i onoga što se može samoidentifikovati kao autentično japanstvo. Podjednako su bili zadivljeni spoljašnjim rezultatima modernizacije, dok je Velimirović vrlo spretno sagledao negativne efekte industrijalizacije i vesternizacije kao dugoročne, doslovce predskazujući bolne posledice japanskog imperijalizma i militarizma. Jelena Dimitrijević, što se u epilogu njenog neobjavljenog rukopisa najbolje dokazuje, ostala je trajno dirnuta tradicionalnom japanskom pesmom koju su posebno za nju izvele dve devojke, bivše geiše. Rajčević je, kao praktičan čovek, prateći bedekersku tradiciju turizmo-pisanja, težio da verno prenese sve ono novo i neobično što je video u Japanu.

Stefan Nedeljković

student doktorskih studija na Fakultetu političkih nauka, Univerzitet u Beogradu

Verujem da će Srbija i Japan imati bliže odnose u budućnosti, imajući u vidu da Japanski narod želi da unapredi prijateljstvo i podršku, posebno na polju ekonomije. Verujem da postoji prostor za organizovanje srpsko-japanskih samita u budućnosti, poput onih koje imaju EU i Japan. Ono što Srbija može da nauči od Japana jeste recept za ekonomski i politički oporavak – izjavio je Stefan Nedeljković.

Tema rada: „Odnosi Evropske unije i Japana – perspektive i izazovi“

O radu: Ovo istraživanje se bavi analizom odnosa EU i Japana, kao i mogućnostima za razvoj dubljeg strateškog partnerstva.

Zaključak rada: U ovom istraživanju dat je pregled veoma dugog puta političkog dijaloga između Japana i Evropske unije za vreme Hladnog rata, a naročito nakon njega, od 1991. godine sa potpisivanjem Haške deklaracije, do danas. Sa Akcionim planom iz 2001. godine, različite ne-vojne oblasti identifikovane su kao polja na kojima je moguća veća saradnja, poput klimatskih promena, ljudskih prava i neširenja oružja za masovno uništenje. Jugoistočna Azija predstavlja jedinstvenu priliku za Japan i EU da prošire svoju saradnju. Ali, tu moramo imati u vidu da problem ljudskih prava nije rezervisan isključivo za prostor Jugoistočne Azije, već za ceo svet. Ujedinjene nacije predstavljaju na ovoj tački savršen okvir za EU i Japan, kako bi proširili svoje potencijale u oblasti bezbednosti, prevencije konflikata i upravljanja krizama. Međutim, kako bi nadogradili dosadašnju saradnju, neophodno je da se oba aktera iznutra donekle transformišu. Japan, s jedne strane, čini se još uvek nije napravio odlučujući korak ka potpunom bezbednosnom osamostaljenju, dok EU ne govori jednim glasom u oblasti bezbednosti, što ukazuje na to da će EU morati da izvrši reforme po pitanju legitimiteta struktura za odlučivanje. Ako i Japan i EU žele aktivno da učestvuju u kreiranju zajedničke spoljne politike, prvo moraju da reše ove unutrašnje probleme, drugo da priznaju da već postoji prostor za prisniju saradnju, i treće da sami pokrenu tesnu saradnju u ovim oblastima.

Jovan Karanović

student Pravnog fakulteta. Univerzitet u Beogradu

Budući da je koncept zaštite potrošača Republike Srbije još uvek nedovoljno razvijen, uvidom u postojeći sistem zaštite potrošača Japana, a putem pravnih transplanta, moguće je određene mehanizme inkorporirati u pravnu legislativu naše zemlje. Koncept zaštite potrošača izuzetno je bitan za svaku modernu državu jer on ulazi u domen svih društvenih kategorija, ali i omogućava i nesmetano odvijanje tržišne privrede – rekao je Jovan Karanović.

Tema rada: „Značaj zaštite potrošača i mehanizmi njenog delovanja – komparativna analiza glavnih instituta zaštite potrošača između Japana i Republike Srbije“

O radu: Rad sadrži temeljnu analizu sistema zaštite potrošača u dve zemlje – pregled zakona, nadležnih organa, organizacija i udruženja koja rade na zaštiti potrošača u Japanu i Srbiji.

Zaključak rada: Zaštita potrošača u Republici Srbiji jedan je od prioriteta u procesu kompletiranja institucionalnog i pravnog ambijenta moderne tržišne privrede i društva. Stvaranje uslova za uspostavljanje i funkcionisanje slobodnog tržišta i uvođenje reda na tržištu prevashodno je interes građana Republike Srbije kao potrošača, jer samo ukoliko kao potrošači uživaju odgovarajući nivo pravne sigurnosti oni mogu da donose racionalne odluke i u svim drugim oblicima svog pojavljivanja u društvenom i privrednom životu. Fer tržišno ponašanje, korektna komercijalna praksa, tretman kupaca, turista i potrošača kojim se poštuju njihova prava i interesi u odgovarajućem pravnom poslu ili odnosu, od velikog su značaja za sve aktere na tržištu. U tom smislu, prava potrošača opšta su ekonomska pretpostavka za ostvarivanje svih ostalih prava, pa se stoga u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima ova prava predstavljaju kao osnovna.

Odlike sistema zaštite potrošača u Japanu, koje bi trebalo primeniti u Srbiji:

  • Izučavanje oblasti zaštite potrošača i njihovih osnovnih prava deo je obrazovnog programa u školama.
  • Učešće u internacionalnoj saradnji u oblasti zaštite potrošača kroz sprovođenje mera predviđenih uputstvima OECD-ovog Komiteta za zaštitu potrošača.
  • Širok, efikasan i razgranat sistem inspekcijskog nadzora.
  • Postojanje vansudskih organa za rešavanje potrošačkih sporova.
  • Sistem institucionalne saradnje organa nadležnih za poslove zaštite potrošača u Japanu je na zavidnom nivou.