Stipendisti 2011-2012.

Aleksandra Ibrajter

studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Odnos dve zemlje u poslednjih nekoliko godina znatno je intenziviran, pre svega zahvaljujući pomoći koju je Japan pružio Srbiji. Ekonomska saradnja mogla bi da bude dobro polazište za saradnju i na drugim poljima, kao što su kultura i filozofija. Da bismo došli do toga, smatram da je važno da prvo približimo njihovu tradiciju našoj i upravo iz tog razloga sam izabrala ovu temu za svoj rad“ – rekla je Aleksandra Ibrajter.

Tema rada: „Tradicionalna japanska poezija i njeni refleksi u srpskoj književnosti, sa posebnim osvrtom na Miloša Crnjanskog“

O radu: Rad se bavi rasvetljivanjem uticaja tradicionalne japanske poezije na srpsku poeziju, uz akcenat na rasprostranjenost haiku pesništva u Srbiji, i razjašnjenjem uloge Miloša Crnjanskog, kao prvog srpskog antologičara i prevodioca japanske poezije, u ovoj oblasti.

Zaključak rad: I pored toga što je popularnost haikua kod nas neosporna, što pisanje ove forme traje već decenijama i, kako se čini, trajeće još dugo, ostaje nerazjašnjeno nekoliko pitanja. Pre svega, stalno je prisutna sumnja, koja nas tera na razmišljanje možemo li mi, pripadnici zapadne civilizacije, umnogome različite od one na istoku, razumeti osećanja koja preplavljuju tamošnje ljude i pevati iz vizure njihove tradicije?

U tom smislu, svakako je značajno pomenuti fenomen kigoa, koji predstavlja neizostavni segment tradicionalnog haikua. Očito, kod domaćih pesnika haikua kigo nije presudni nosilac simbolike već je, u skladu sa tradicijom zapadnog pesništva, dominantna metafora. U svojim studijama o tome je govorio Aleksandar Nejgebauer. No, takav pristup ne treba nužno tumačiti kao odstupanje ili napuštanje obrazaca izvornog japanskog uzora, te kao nedostatak ovdašnjeg haikua. Takvo stanje može svedočiti i o vitalnosti haikua, odnosno mogućnosti prilagođavanja drugačijim tradicijskim okvirima. Upravo ta vrsta vitalnosti sreće se i u stvaralaštvu naših haiđina.

Na sličan način može se tretirati pitanje sadržaja, to jest tematike koju obrađuje japanski, odnosno zapadni haiku. Klasični haiku u suštini je deskriptivan i njegovi pesnici, pevajući o prirodi, indirektno govore o sebi i sopstvenim osećanjima. Zapadni stvaraoci haikua su eksplicitniji, direktnije slikaju osećanja i njihov haiku više podseća na refleksivnu nego na opisnu poeziju – jednom rečju, kod njih je očito, ponekad radikalno, proširenje tematskog okvira haikua. Ne samo to, i sama forma haikua 5-7-5 neretko je na zapadu napuštana u ime pesničke slobode (pomenut je primer Desanke Maksimović).

Ovim se ne iscrpljuje popis problema koji proističu iz komparacije klasičnog japanskog i zapadnog, samim tim i srpskog haikua, ipak pomenuti problemi, uz još neke, mogu se uzeti kao ključni. Različitosti koje uočavamo, pre svega su posledica drugačijih kulturoloških i tradicionalnih obrazaca, koji svakako određuju i poetske obrasce. Upravo ta različitost može biti čuvar autentičnosti dva tipa haikua, šta više dve tradicije. Isto tako, ona može biti, i jeste, značajno mesto susreta tih tradicija. Puko prenošenje, preslikavanje obrazaca, između ostalih i pesničkih, iz jedne kulture u drugu retko je donosilo originalna ostvarenja. Ona su moguća tek ako je taj transfer praćen prožimanjem, mešanjem, to jest, istinskim susretom, u onom smislu kako fenomenološka filozofija shvata pojam susretanja.

Đorđe Kaluđerović

student i istraživač Centra za Aziju i Daleki istok na Fakultetu političkih nauka u Beogradu

„Smatram da će budući odnosi Japana i Srbije predstavljati nastavak pozitivnih tendencija stvorenih prethodnih godina, kao i da se prijateljski odnosi mogu razviti u veoma značajnu ekonomsku razmenu. Jasno je da postoji veliki prostor za dublju saradnju, koja se ne bi smela svesti na pomoć japanske Vlade i ulaganje japanskih kompanija u Srbiju, već i Srbija treba da traži svoju priliku kako bi proširila izvozni kapacitet i umanjila veliki trgovinski deficit sa azijskim gigantom“ – ističe Đorđe Kaluđerović.

Tema rada: „Teritorijalni sporovi Japana i njihov uticaj na istočnoazijsku regionalnu saradnju“

O radu: Rad se bavi sporovima Japana i Rusije oko Severnih teritorija, zatim onim oko Senkaku ostrva, gde su glavni akteri Japan i Republika Kina, kao i sporovima koji opterećuju odnose Japana i Republike Koreje. U radu su prikazani primeri saradnje i načini za prevazilaženje teritorijalnih tenzija.

Zaključak rada: Pored svog tereta prošlosti koji opterećuje odnose zemalja Istočne Azije očigledno je da su ove zemlje uspele da urade ono što mnoge druge nisu. Uspele su da, zarad ciljeva sopstvenog razvoja i napretka, makar privremeno prevaziđu političke tenzije i da na krilima međusobne saradnje stvore novi kvalitet. Upravo zbog brojnih pozitivnih primera, mnogi poznavaoci prilika, gledaju na Aziju kao na kontinent mira u 21. veku.

Uprkos krupnim političkim sporovima i ratnoj istoriji, zemalje Istočne Azije su uspele da ostave po strani političke i teritorijalne nesuglasice zarad ostvarenja viših ciljeva u regionalnoj saradnji i sopstvenom razvoju, što čini pretpostavku na kojoj počiva ovaj rad.

Ključno pitanje je na koji način su zemlje Istočne Azije uspele da prevaziđu problem teritorijalnog suvereniteta, što je i jedno od ključnih pitanja današnjih država, i kakve posledice je rešavanje tih problema do sada imalo na regionalni plan, tj. njihovu društvenu, ekonomsku i kulturnu interakciju na regionalnom nivou. Njihovi primeri ukazuju na to da je uprkos lošim početnim pozicijama, kroz inteligentnu državanu politiku i prihvatanje realnosti, moguće doći do ostvarenja jasno postavljenih primarnih ciljeva. Više je nego očigledno koliko stabilna ekonomska saradnja pogoduje razvoju ne samo ovog regiona, već i šire na prostor cele Azije.

Svojom veličinom ekonomije Japana, Kine, Južne Koreje i Rusije podstiču razvoj i okolnih zemalja, uključujući ih u projekte i time podstičući njihov privredni razvoj. Ove zemlje su prve, mnogo pre nego EU ili SAD, prepoznale kapacitet zemalja članica ASEAN-a i uspostavile saradnju sa njima, a neke su i potpisale ugovore o slobodnoj trgovini. Jasno je da će sporovi o kojima je ovde bilo reči i dalje predstavljati političku svakodnevnicu ovih zemalja, ali isto tako biće na vreme stavljeni na stranu u trenucima kada je neki oblik ekonomske saradnje na pomolu. Mogućnost i snaga da svoju prošlost ispunjenu sukobima i ratovima ostave iza sebe, makar kada je reč o ekonomskom razvoju, daje jasan primer drugim zemljama, pa i našoj, na koji način treba rešavati sporove takve prirode i kojim ciljevima dati prioritet.

Dejan Mirčetić

student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu

„Želeo bih da se odnosi dve zemlje grade u pravcu jačanja srpske privrede kao potencijalne kapije Japana za integrisano evropsko tržište. Zbog toga je potrebno prije svega raditi na jačanju baze znanja i kompetitivnosti srpske privrede, kako bi se dokazani koncepti upravljanja, kao što je Lean menadžment, što lakše implementirali. Rezultati ovog istraživanja mogu poslužiti kao potencijalna dobra praksa efikasnog uvođenja Lean filozofije u srpska logistička preduzeća“ – rekao je Dejan Mirčetić.

Tema rada: „Unapređenje procesa Lean menadžmenta kroz modelovanje i simulaciju poslovnih procesa u oblasti Kaizen menadžmenta“

O radu: Naučno-istraživački rad Dejana Mirčetića predstavlja sintezu teorijskih osnova Lean menadžmenta sa modelovanjem i simulacijom poslovnih procesa. Predmet rada jeste istraživanje mogućnosti primene modelovanja i simulacija osnovnih logističkih procesa u realnom logističkom subjektu zarad unapređenja ključnih parametara Lean menadžmenta dotičnog logističkog subjekta. Cilj ove naučno-istraživačke studije jeste optimizacija rada datog logističkog subjekta uz poštovanje principa Kaizena.

Zaključak rada: Lean menadžment je jedna od najznačajnijih oblasti u savremenoj logistici. Razlog tome pronalazi se u činjenici što Lean menadžment danas predstavlja jedan od najefikasnijih sistema za upravljanje resursima savremenih logističkih struktura. Osnova Lean menadžmenta bazira se na principima Kaizena, gde je akcenat stavljen na kontinualno unapređenje postojećeg stanja. Jedna od najzahtjevnijih metoda koja se koristi u postizanju unapređenja u određenoj logističkoj strukturi jeste metoda radikalnog redizajna poslovnih procesa.

U ovom radu osnovna istraživačka hipoteza bila je istraživanje mogućnosti primjene radikalnog redizajna osnovnih logističkih procesa u realnom logističkom subjektu, zarad unapređenja ključnih funkcionalnih parametara Lean menadžmenta dotične logističke strukture. Rezultati istraživanja koji su prezentovani u ovom radu dokazuju da upotreba radikalnog redizajna, sačinjenog od modelovanja i simulacije poslovnih procesa, jeste opravdana i u slučajevima kada se teži uspostavljanju Lean načina funkcionisanja određene logističke strukture. Kao činjenica koja opravdava prethodno iznetu tvrdnju proizilazi TO-BE model unapređenog stanja. Kao što je navedeno u poglavljima koja prethode ovome, TO-BE model je značajno organizaciono i troškovno efikasniji sistem za funkcionisanje postojećeg logističkog sistema, u odnosu na AS-IS model postojećeg stanja.

Na taj način dokazana je postavljena hipoteza da se modelovanjem i simulacijom poslovnih procesa može unaprediti proces Lean menadžmenta zasnovan na aktivnostima kontinualnog unapređenja (Kaizen events). Potvrda hipoteze omogućuje afirmaciju metoda modelovanja poslovnih procesa prilikom uvođenja principa Kaizen menadžmenta u poslovna preduzeća.

Dalje istraživačke korake, kojima bi trebalo istraživati mogućnost primjene modelovanja poslovnih procesa prema principima Kaizena, valjalo bi tražiti u istraživanju mogućnosti kreiranja algoritama poslovnih procesa čija bi baza podataka bila generisana putem RFID ili GPS tehnologije. Na taj način, stvorili bi se algoritmi čija bi se upravljivost svim radnim aktivnostima nalazila na znatno višem nivou. Još jedan put kojim bi trebalo krenuti prilikom proučavanja mogućnosti primjene modelovanja poslovnih procesa u cilju ostvarivanja Lean-a, jeste i stvaranje algoritama čije bi se unutrašnje strukture, odnosno radne aktivnosti, nalazile u funkciji tržišne potražnje za određenim proizvodima, koje određena logistička struktura proizvodi. Da bi se to ostvarilo potrebno je izvršiti generisanje funkcije potražnje u čijoj zavisnosti bi se uspostavio Just in Time princip nabavke sirovina za sve radne aktivnosti unutar određene radne organizacije.

Vladimir Stevanović

student doktorskih studija Arhitektonskog fakulteta u Beogradu

„Ovo istraživanje može doprineti transkulturalnom dijalogu Japana i Srbije, ne samo na poljima arhitekture i umetnosti već i na polju razumevanja drugačijih mogućnosti shvatanja smisla ljudskog života. Bolje razumevanje japanske filozofije, estetike i načina života otelotvorenog kroz tradiciju, može značajno doprineti razvoju odnosa između dve zemlje“ – reči su Vladimira Stevanovića.

Tema rada: „Zen budistički estetički ideali praznine i prolaznosti u japanskoj umetnosti i arhitekturi“

O radu: Ovaj rad se bavi istraživanjem aspekata japanskih zen budističkih estetičkih i filozofskih postulata i njihovim odnosom prema određenim pojavnim, pojmovnim i diskurzivnim aspektima umetnosti i arhitekture. Polazeći od pretpostavke da umetnost i arhitektura mogu predstavljati izraze specifičnosti partikularnih kultura i njihovih sistema vrednosti, filozofije, tradicije, simbola i ideologije, rad uporedno razmatra dva konceptualna sistema: Japanski – čiji je izvorni pogled na svet zasnovan na šintoističkom, budističkom i taoističkom učenju i Zapadni – utemeljen na grčkom racionalizmu i judeo-hrišćanskoj tradiciji.

Zaključak rada: U zatvorenim kulturnim sistemima kod ljudi se rađa sklonost ka kategoričkom odbacivanju onoga što nisu u stanju da shvate, što naglašava samorazumljive poglede na stvarnost zasnovane na predrasudama.

Kroz odnos prema određenim estetskim aspektima u dve različite kulturne sredine definisali smo faktore koji formiraju vizuelni identitet životnog prostora sa kojim se pojedinci poistovećuju u okviru svojih kultura, kao i faktore koji uslovljavaju dublje shvatanje smisla života, njegovog početka i kraja. Dekonstruisanje i dijalektičko sagledavanje ovih faktora, kroz ukazivanje na neetičnost sistema kulturnih vrednosti koji ne pronalaze reference izvan sopstvenih lokalnih okvira i upućivanje na afinitet prema drugim kulturama (u ovom slučaju prema japanskoj kulturi) predstavlja rezultat ovog istraživanja.

Raško Miljković

student Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu

“Nadam se da će u budućnosti naše zemlje biti bliže, u kulturološkom smislu. Mislim da postoje mnoge stvari koje možemo razmeniti, preneti jedni drugima; korisne stvari kao što su tehnologija, filozofska stanovišta i drugačija vrednovanja svakodnevnih stvari (konkretno, poslednja stvar se odnosi na nesto što Srbija može da nauči od Japana)” – rekao je Raško Miljković.

Tema rada: „Poređenje načina života mladih u Srbiji i Japanu“

O radu: Raško Miljković je dobio stipendiju za scenario kratkog filma o životima dva momka istih godina, jednog iz Srbije, drugog iz Japana. Obojica su „video-gejmeri“ i sprijateljili su se preko on-line igre Starcraft. Raškova ideja je bila da napravi analizu njihovih stilova igre, životnih navika i uopšte shvatanja iste igre, kao i da ispita osnovne kulturološke razlike, tj. sličnosti, između ova dva mladića.

Zaključak rada: Zanimljivo je da u samoj video-igri postoji cela vrsta koja je bazirana na društvenim normama u vezi sa Japanom. U Japanu se taj hobi uzdiže na mnogo viši nivo. Nekada su same individue, koje su uspešne u nekoj video igrici, nagrađene u društvu i time postaju neka vrsta statusnog simbola. Japanac igri pristupa kao nečem svetom, kao nečem u čemu on vlada i istražuje. U Srbiji se video-gejming dešava iz drugih razloga, mi bežimo u tu alternativnu stvarnost jer nam se tamo pružaju neke mnogo „lepše“ stvari nego u realnosti. Drugim rečima, jedan je slučaj odlaženja u alternativnu stvarnost zbog kreativnosti, a drugi je odlaženje zbog bežanja iz stvarnosti. Međutim, to bežanje u alternativnu stvarnost nama u Srbiji daruje neke sposobnosti spoznaje sveta koje su za nas veoma strane u početku, ali nam postaju sve bliže i polako počinjemo da ih preuzimamo i u stvarnom životu, a većina tih spoznaja je bazirana na japanskoj kulturi i na japanskim društvenim normama. Kroz on-line komunikaciju igrači saznaju više jedni o drugima, a samim tim polako počinju da otkrivaju druge kulture i njihove vrednosti.